Мања слова Већа слова РСС

Директорати у Министарству

 
 
 
 

Љ.Ј.

МПА

 

>

Потпредсједник Пажин: Влада реализовала или у континуитету реализује сваку своју обавезу из поглавља 23 и 24

Потпредсједник Пажин: Влада реализовала или у континуитету реализује сваку своју обавезу из поглавља 23 и 24
Датум објаве: 01.11.2019 16:37 | Аутор: Кабинет потпредсједника Владе

Испис Штампај страницу


Све оно што је у надлежности Владе везано за поглавља 23 и 24 реализовано је или се у континуитету реализује, саопштио је потпредсједник Владе Зоран Пажин одговарајући на питања чланова Одбора за антикорупцију данас у Скупштини Црне Горе.

„Ако пажљиво пратите извјештај Европске комисије видјећете да је Влада похваљена за све оно што је непосредна надлежност Владе у интеграционом процесу. А то је прије свега, припрема квалитетних закона, којих је до сада било око 70 који се односе на поглавље 23 и 24, и које је након припреме од стране Владе усвајао овај високи дом. Оно што је у надлежности Владе је реализовано или се реализује у континуитету. Нема ниједна обавеза која је зацртана као обавеза Владе везано за поглавља 23 и 24, а да је остала нереализована,“ навео је потпредсједник Пажин.

Потпредсједник је указао да је задатак Владе био да припреми квалитетне законе у складу са стандардима правне тековине Европске уније и да је Влада је то урадила. „Око 70 закона из области поглавља 23 и 24 су припремљени и они су сада саставни дио нашег правног поретка. Такође, задатак Владе је био да успостави институције, које су задужене за превенцију и репресију корупције и организованог криминала. То је и урађено – формирана је Агенција за спрјечавање корупције и успостављено је Специјално државно тужилаштво. Оно што Влада не може, не зато што не би жељела, него зато што је садржај подјеле власти такав, јесте да Влада и имплементира те законе. И то је оно што је наредна захтјевна фаза интеграционог процеса. То је имплементација закона, које је Влада предлагала, а овај високи дом усвојио.“

Упитан за ранију изјаву о повјерењу јавности у Државно тужилаштво, потпредсједник је одговорио: „Када сам говорио о недопустиво ниском повјерењу јавности у Тужилаштво ја наравно нијесам говорио о резултатима које Тужилаштво има, посебно у области борбе против корупције и организованог крминала, а нарочито нијесам говорио о резултатима које има Специјално државно тужилаштво. Напротив, Специално тужилаштво зна да имају веома снажну подршку од стране министра правде за све оно што су њихови напори и поштовање према свему ономе што су резултати Специјалног тужилаштва. Да није било тих резултата не би ни био евидентиран напредак у испуњавању обавеза везано за поглавља 23 и 24. Оно на шта сам ја хтио да укажем, говорећи о недопустиво ниском нивоу повјерења јавности у Тужилаштво јесте, а имам право на свој политички став, неодговарајућа реакција Тужилаштва као самосталног јединственог органа на, у најмању руку, непримјерено понашање, које је евидентирано на снимку који је црногорска јавност имала прилику да види.“

„Ми смо у Министарству правде сматрали да након истека мандата, имајући у виду све ове околности, да би требао Врховни државни тужилац да се дистанцира у односу на сам тај предмет, а дистанцирати се у односу на предмет, у ситуацији када је јасна хијерархијска организација тужилаштва, није могуће на други начин, осим пренијети своја овлашћења на неког од својих сарадника. И то је било оно што је мој став који сам и подијелио са Врховним државним тужиоцем. Врховни државни тужилац је на крају заузео другачији став, који ја поштујем, али ми то не ускраћује право да изнесем свој политички став – да ми као друштво морамо и можемо да напредујемо једино на начин што ће се успоставити јасна линија одговорности у свим органима јавне власти, која полази од старјешине органа. По дубини, а не обрнуто. Дакле, ничим нијесам негирао резултате које има Тужилаштво, али сматрам да јасна линија одговорности у овом случају недостаје и да је то нешто на чему требамо радити као квалитативни корак напријед у развијању демократије у Црној Гори.“

Говорећи о уставним измјенама из 2013. године, којима је уведена висока квалификована већина за избор чланова Судског савјета и врховног државног тужилаштва, потпредсједник је подсјетио да је, тада, учествујући у раду Венецијанске комисије, указивао на потенцијалну опасност да оваквим рјешењима Црна Гора дође у ситуацију једне врсте блокаде. У том контексту је саопштио: „Нико не брани опозицији да изабере Судски савјет. Нећете ми ваљда рећи да баш нико од кандидата који су конкурисали не заслужује повјерење овог високог дома. Зашто својим ставом не охрабрите најбоље кандидате да се јављају за та мјеста. Не можемо уставна рјешења из 2013. свести на политичке нагодбе. А очигледно да у политичкој пракси садржај тих амандмана резултира неким политичким нагодбама, а и сада очекивањем за неке будуће политичке нагодбе. Ја то не доживљавам као корак напријед у развијању и ових институција које су од изузетног значаја за сузбијање корупције и организованог криминала.“

Потпредсјендик је указао на потребу превазилажења наведне ситуације путем дијалога. „Мислим да треба отворити дијалог о овим питањима, да наша рјешења не смију да буду исхитрена, јер су она једним дијелом 2013. године била ихитрена. И да не смијемо дозволити себи да уђемо у неку нову врсту правнога авантуризма као што смо то урадили 2013. године. Државно тужилаштво је по Уставу самосталан и јединствен државни орган. Наглашавам, државни орган, а не грана власти. Међутим, онако како је Тужилаштво данас позиционирано у нашем политичком и правном систему јесте као да јесте грана власти. По неким атрибутима владавине права има више независности него што то има судска власт, која мора да буде независна у свакој демократској држави.“

Кометаришући оцјене да је предложио наводно неуставно законско рјешење којим је спријечена блокада рада Судског савјета, потпредсједник је саопштио: „Потпуно би политички систем био у колапсу и то би била алтернатива недоношењу закона којим се продужава мандат члановима Судског савјета из редова угледних правника до избора угледних правника у нови сазив Судског савјета. Ми имамо ситуацију једне поремећене демократске равнотеже, да већина посланика може да има политички став да је потребно изабрати Судски савјет, док политичка мањина то може својим ставом да блокира. Да ли је то демократско рјешење, да се политичка мањина више пита него политичка већина? Али онда је потребно да искажемо сви заједно висок степен одговорности и да то питање рјешавамо. Шта би могла бити алтернатива томе ставу – да у Црној Гори не постоји баш ниједан човјек који би могао да буде као угледни правних у Судском савјету? Ја то не вјерујем, а не вјерујете ни ви.“

КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ

ФОТО И ВИДЕО: хттпс://флиц.кр/с/аХсмЈ68Ц9Е